UČENICI POKORILI OLIMP: ZASTAVA SAVREMENE OSNOVNE ŠKOLE I GIMNAZIJE SE ZAVIJORILA NA DRUGOM NAJVIŠEM VRHU BALKANA!

Savremeni gimnazijalci, zajedno sa svojim koordinatorom vannastavnih aktivnosti Urošem Krstovićem, uspešno su se popeli na vrh Mitikas na planini Olimp, drugi najviši vrh na Balkanu, sa 2.918 metara nadmorske visine i prestonicu grčkih bogova sa pogledom od kog zastaje dah.
 
Učenici su na ovom izletu spavali u kampu koji se nalazi na nadmorskoj visini od 2.000 metara, a nakon ovog planinarenja uputili su se ka moru i Solunu, gde su imali zasluženi odmor.
 
 

DETALJNO OSMIŠLJENE AKTIVNOSTI ZA POHOD NA VRH

Svoje putovanje savremeni učenici su započeli u petak, u popodnevnim časovima, pod palicom svog vodiča, koordinatora Uroša Krstovića, kada su se zaputili u grčki grad Litohoro, gde su stigli oko 20 časova. Odatle su morali da nastave peške.
 
Uspon na Olimp zahtevao je odličnu pripremu, a savremeni učenici su na vreme mislili o svemu. Na ovu pustolovinu krenuli su sa velikim rančevima i opremom za uspon – vrećema za spavanje, šatorima, suvom odećom, kao i manjim rancem, koji je bio neophodan zbog poslednjeg dela uspona.
 
 
Svoj pohod savremeni gimnazijalci su započeli po potpunom mraku, pomoću baterijskih lampi. Sitna kiša je pratila učenike tokom većeg dela puta, ali su entuzijazam i avanturistički duh zasenili vremenske uslove. Nakon četvoročasovnog uspona, učenici su u ponoć stigli do planinarskog doma, prvog baznog kampa, koji se nalazi na 2.100 metara nadmorske visine.
 
Nakon što su zajedničkim snagama postavili šator, učenici su se presvukli u suvu odeću i okrepili se hranom koju su poneli, a koja im je ujedno skrenula misli sa hladnog vetra i vremenskih neprilika koje su ih dočekale.
 
Učenici su brzo utonuli u san, znajući da ih uskoro čeka uspon na drugi najviši vrh Balkana. A tome su se najviše radovali!
 

JUTRO U PODNOŽJU OLIMPA I POČETAK PLANINSKE AVANTURE POSLE ŠEST SATI SNA

Naredno jutro savremeni učenici su imali prilike da uživaju u prizoru osunčanog vrha Mitikas, sa kog je Zevs tog jutra zaustavio vetar i poslao im lepo vreme kao podsticaj da pokore mitsku planinu Olimp.
 
Ali, pre nego što su krenuli u novu avanturu, učenici su morali i da se okrepe.
„Pojeli smo lagani, energetski doručak i uneli ugljene hidrate i masti, među kojima koštunjavo voće i povrće, kako ne bismo opterećivali želudac zbog teškog uspona koji nas je čekao”, rekao je vođa ovog puta, Uroš Krstović.
 
Nakon što su spakovali hranu, vodu i odeću, svi zajedno su nastavili ekspediciju i osvajanje Olimpa. Kako je rasla nadmorska visina, tako je i vazduh postajao ređi, pa je i umor bio sve prisutniji. Međutim…
 

SAVREMENI GIMNAZIJALCI NA 2.918 M NADMORSKE VISINE

Nakon tri sata penjanja, savremeni učenici su stigli u podnožje Mitikasa, gde su se susreli sa grupom planinara sa veračkom opremom, kacigama i kanapima. Oni su ohrabrili dvojicu savremenih učenika da, uprkos strahu od visine, savladaju svoje prepreke i pobede svoje strahove. I uspeli su u tome!
 
„Naša dva učenika su se polako pela pored mene i, pobeđujući svoj strah, hvatala su se za svaku izbočinu iz stena, preneo nam je utiske koordinator Uroš i dodao: Evidentno je da je bilo straha od visine kod njih, ali preovladala je njihova hrabrost i želja da dođu do vrha i pobede sami sebe”.
 
Kao dokaz toga, zastava Savremene gimnazije vijori se sa vrha Mitikas, a podvig savremenih učenika upisan je u knjigu na Zevsovom tronu.
 
Nakon polučasovnog odmora, savremeni gimnazijalci su se vratili nazad istim putem, ali su zbog prevelike strmine odlučili da se spuštaju sedećom tehnikom, uz gledanje ispred sebe.
 

UČENICI STIGLI I DO MORA I SRPSKE GROBNICE U SOLUNU

Nakon što su se savremeni učenici bezbedno spustili do baznog kampa, brzo su se zaputili na more da tamo i prespavaju.
 
Sledećeg jutra, nakon boravka na plaži i kupanja gde su napunili baterije, učenici su krenuli put Soluna, u obilazak srpske grobnice. Najstariji čuvar groblja, deda Đole, ispričao je savremenim gimnazijalcima potresnu priču o ogromnom broju nastradalih vojnika, oficira i ostalih članova vojske, čiji su ostaci pohranjeni na tom mestu. Pored toga, deda Đole je strpljivo odgovarao na sva pitanja radoznalih učenika.
 
Nakon zanimljivog susreta i obilaska tokom kog su naučili puno toga, učenici su krenuli za Beograd, prepuni utisaka zbog herojskog podviga i neverovatnih iskustava koje su na putovanju doživeli, tj. impresija koje će prepričavati dugo vremena i zbog kojih su Savremena osnovna škola i gimnazija ponosne na njih.