Your browser doesn't support the features required by impress.js, so you are presented with a simplified version of this presentation.

For the best experience please use the latest Chrome, Safari or Firefox browser.

Dobro došli u „Manifest novog obrazovanja”

MANIFEST

NOVOG OBRAZOVANJA

„Putovanje od hiljadu milja započinje jednim korakom” – korakom pojedinca sa vizijom, korakom grupe entuzijasta, korak pojedinačnih institucija.

Svako od nas može biti nosilac velike i značajne promene. Uslov za to je da mislimo globalno, a delujemo lokalno.

Odnosno, da u svakom trenutku imamo u vidu širu sliku, a da svoja znanja beskompromisno primenjujemo na radnim mestima, u lokalnim zajednicama i, uopšte, na mikro nivou.

Odnosno da u svakom trenutku imamo u vidu širu sliku, a da svoja znanja beskompromisno primenjujemo na radnim mestima, u lokalnim zajednicama, i uopšte, na mikronivou.

1

Manifest
Novog
Obrazovanja

MNFST

Za promenama takođe mora da postoji i spoljašnja, objektivna potreba. Tek kada dođe do plodonosnog susreta spoljnog pritiska i pojedinačne želje za promenom, čitav sistem se uskomeša, probude se nove energije koje mogu da stvore dugo željenu i preko potrebnu promenu.


A velikim promenama najčešće prethodi kriza. Ona nije nepoželjno stanje, već prirodan trenutak u razvoju svakog sistema. Kriza znači kritiku. Stoga nam ona omogućava da vrlo plastično vidimo šta je to što je u dosadašnjoj postavci bilo dobro, a šta više nije, odnosno šta bi trebalo menjati.


Danas je svima jasno:
Više nego ikada pre, svedoci smo krize obrazovnog sistema. Baš zbog toga, kao nikada ranije u istoriji, danas shvatamo da nam je promena neophodna. Međutim, u čemu se ona sastoji?


Istina koju svi vidimo, ali se plašimo da je izgovorimo, jeste da današnje obrazovanje ne odgovara trenutku u kome se nalazimo. A biti u skladu sa svojim vremenom temelj je svakog uspeha. Onda je jasno koliko su čitavo naše društvo, naši poslovi i životi u opasnosti ukoliko obrazovanje ne odgovori na izazov koji vreme postavlja pred njega.

?!

Šta je potrebno
da bi obrazovanjeto postiglo

Naša vizija je obrazovni sistem koji je odgovoran za svoj uspeh. Koji preuzima stvari u svoje ruke. Koji zna šta želi i kako da to ostvari. Koji ne čeka pomoć spolja i ne beži od odgovornosti. Sistem oslobođen nametnutih stega i prevaziđenih normi koje mu onemogućavaju da razvije sve svoje potencijale.


Život je ono što diktira uslove našeg uspeha ili neuspeha. Da bi uspeo, obrazovni sistem mora da se ponaša kao svaki drugi živi organizam, poput poslovnog sistema sa jasno određenim funkcijama i izvršilačkim ulogama.


To znači da je, umesto nezdrave veze koja postoji između obrazovanja i države, umesto prebacivanja odgovornosti i izbegavanja obaveza, potrebno da svako uradi svoj posao. Škola treba da se posveti obrazovanju, da preuzme svu odgovornost za uspeh u svojoj oblasti, a država je dužna da joj omogući slobodu da to i postigne.


Sa ovako postavljenim odnosom, širom bi se otvorila vrata napretku, svako bi mogao da pronađe svoj put, pa i da premaši postavljena očekivanja. Tome nas uči iskustvo iz razvijenih zemalja.


Naša vizija su nastavnici i učenici oslobođeni sputavajućih normi. U 21. veku ograničavati nekome pravo na rad i učenje nije samo anticivilizacijska tekovina već i sprečavanje napretka. Verujemo da je sticanje znanja proces, a ne momenat; zato verujemo i u školu koja traje tokom cele godine, gde napredak i razvoj traju svih 12 meseci. Dužni smo da omogućimo našoj deci priliku da budu produktivni i kreativni tokom čitave godine, a ne da tri meseca budu prepušteni sami sebi i stagniraju ili nazaduju. Nekada su deca raspuste provodila kod bake i deke na selu, a još ranije pomagala su oko seoskih poslova. Tada su dugi raspusti bili razumljivi i potrebni. Međutim, danas je situacija drugačija. Zaposleni roditelji često imaju problem gde da ostave decu tokom raspusta, a da deca taj raspust provedu smisleno. Škola mora da bude tu da im pomogne. Novo vreme od nas traži nova rešenja.

Moramo se setiti
zasto
smo uopšte i

POČELI

Da bismo nešto dobro radili, potrebno je da znamo zašto to radimo. A obrazovne ustanove danas su izgubile osećaj i upale u rutinu. One su zaboravile šta je njihova osnovna misija:

Pripremanje i osposobljavanje naše dece za uspešan život i karijeru.


Obrazovni sistem mora da priprema ljude da svet učine boljim mestom. Kada se prisetimo ovog najvišeg zadatka, kada shvatimo svu njegovu važnost i težinu, tada možemo da počnemo da ga obavljamo najbolje što možemo. Ne možemo naći viši cilj, niti veću motivaciju od sigurne budućnosti naše dece. Vreme je „sad”. Ako i sada nastavimo sa primenom obrazovnih metoda iz prošlosti, nemamo izgovor zašto nismo obezbedili budućnost.

Vreme je da prestanemo da se


PRETVARAMO I

KR

IJ

EMO

!

Ne možemo više da se pravimo da ne vidimo kakav svet nas očekuje, niti da verujemo da trenutni obrazovni sistem osposobljava decu za njega. Umesto da pripremaju decu za stvaran život, škole su postale sigurne tvrđave. Učenici su privremeno zaštićeni od sveta koji ih očekuje i ne pruža im se prilika da ga sami istraže. Samim tim, izneverena je sama osnova obrazovanja.


Naša deca ne žele da se kriju; ona su radoznala i spremna da hrabro uzmu učešćeu svetu budućnosti. Mi moramo da im to omogućimo. Moramo da im omogućimo pripremu za budućnost čak i ako u ovom trenutku ne možemo da zamislimo kako će ona izgledati. Umesto eskapizma, vreme je da škole pripreme decu za izlazak u svet.

Promena se dešava kada svako počne da radi svoj
posao

Ko sve učestvuje u promeni koju novo obrazovanje treba da donese?


Čekao sam heroja da dođe, ali on nije dolazio.

Onda sam shvatio da ne postoje heroji, već herojska dela.

A njih svako od nas mora da izvršava.

Edvard Snouden


Vreme je da se svi mi u obrazovanju posvetimo herojskim delima, jer samo mi sami možemo spasiti budućnost naše dece; niko drugi neće to uraditi umesto nas. Stoga moramo da postanemo generatori unutrašnje promene da bismo našu decu pripremili za svet koji ih očekuje.


U ovim promenama pozvani su da učestvuju svi: od dece, roditelja, studenata, nastavnika pa sve do uprave i menadžmenta. Drugim rečima – svi oni koji su deo obrazovnog sistema. Potrebno je da preispitamo svoje uloge i preuzmemo punu odgovornost za posao koji obavljamo.

Osnovni posao škole je da

obrazuje

Ni manje ni više. To mora biti glavni prioritet svake obrazovne ustanove. On podrazumeva sve sadržaje, odnose, komunikacije, programe, pravila, procedure i sisteme sa kojima se u procesu školovanja susreću svi učesnici obrazovnog procesa.

Škola mora da ima integritet, da povrati ugroženi autoritet koji će poštovati i deca i roditelji. Kada verujemo da institucija radi u najboljem interesu naše dece, onda podržavamo njene odluke. Takođe, ona mora da bude spremna da sasluša konstruktivne predloge roditelja. I da im omogući da budu roditelji, što znači da dete sve svoje obaveze mora da završi u školi, da bi kada dođe kući roditelj mogao da ispuni svoju ulogu.

Rešenje je jasno, kada u vidu imamo cilj:

budućnost naše dece

Za budućnost naše dece, potrebno je organizovati obrazovni sistem koji će to omogućiti.


Kao imperativ –span class="let-red rev-standard"> novo obrazovanje.

Kao koncept – manifest novog obrazovanja.

Kao cilj – revolucija obrazovanja.

Potrebno je da zadržimo, unapredimo i prilagodimo sve ono što je bilo dobro u prethodnom sistemu. I da beskompromisno odbacimo i zamenimo sve ono što nije valjalo. Život to traži od nas. I budućnost naše dece.

Potrebno nam je obrazovanje sa jasno definisanim ishodima i ciljevima; škole sa integritetom i autoritetom; utemeljene i promišljene odluke koje se donose u interesu svih; nastavnici koji se stalno usavršavaju; obrazovni servisi koji omogućavaju holistički pristup detetu; trud, rad, zalaganje i poštovanje između svih učesnika: dece, nastavnika, roditelja. Drugim rečima, potrebna nam je škola koja garantuje za uspeh svojih učenika.

Obrazovanje mora da
bude celoživotno

Novo obrazovanje podrazumeva sistem koji se ne završava formalnim školovanjem i sticanjem diplome. Umesto toga, ono predstavlja sistem koji pojedincu omogućava da se čitav život usavršava, jer poslovi koji su traženi danas – možda neće postojati sutra. A oni koji nas u budućnosti očekuju – ne znamo kakvi će biti. Stoga moramo da stalno pripremamo našu decu za nepredvidivu budućnost. Zbog toga je važno da obrazovni sistem bude ojačan neformalnim obrazovanjem i obrazovnim servisima koji će omogućiti lifelong learning.


Takvo učenje je zabavno i kreativno i proširuje pogled na svet pojedinca.


Neophodnost novog obrazovanja je stalna modernizacija. Ono poseduje jasne principe, ali je fleksibilno i stalno se prilagođava potrebama tržišta, društva u celini i zahtevima budućnosti. Ono predstavlja temelj uspeha našeg društva u kome se edukacija smatra ključnom za napredak. Cilj ovog manifesta je da sve obrazovne ustanove podstakne da se promene i prilagode životu i radu u 21. veku.


Ovo je manifest novog obrazovanja, a ovo su principi na kojima ono počiva.

Čvrsti principi i fleksibilan pristup zalog su konstantnog napretka


Već preko dve decenije, LINK edu Alliance donosi najsavremenije formalno i neformalno obrazovanje koje učenicima omogućava da ovladaju najkvalitetnijim znanjima i veštinama neophodnim za život i rad u 21. veku.


Reč je obrazovanju koje je u skladu sa potrebama Četvrte industrijske revolucije, u stanju da odgovori na sve izazove koje budućnost donosi; obrazovanju usmerenom na pojedinca, ali i na društvo; istinski novom obrazovanju koje svakom pomaže da otkrije sopstvenu kreativnost, vrednost i smisao.


Vizija koja je ugrađena u temelje LINK edu Alliance počiva na skupu uverenja, proverenih i konstantno unapređivanih praksi i nastojanja ugrađenih u svaku od institucija ovog sistema, koje svaki nastavnik i polaznik realizuju u praksi.


Te istine obavezuju i imaju snagu promene, stoga smo ih objedinili u manifestu novog obrazovanja kako bismo svi jasno videli šta je potrebno za najkvalitetnije školovanje budućnosti koje vodi računa o svojim učenicima. Samo zajedno možemo doneti svetu promenu koja nam je potrebna.

Ovo su vrednosti LINK Edu Alliance,

ovo je manifest novog obrazovanja

1

1. Nauka, umetnost i praksa

Novo obrazovanje je složeno i višeslojno. Ono predstavlja sinergiju najvećih dostignuća naše civlizacije.


Novo obrazovanje je nauka. Ono baštini najsavremenija dostignuća metodike, psihologije, pedagogije, ali i robotike, programiranja, virtuelne inteligencije, i tako pruža najbolje obrazovno iskustvo, zasnovano na čvrstim činjenicama, jasnim pretpostavkama i željenim ishodima.


Novo obrazovanje je umetnost. Zato što kod svih učesnika razvija kreativnost, neguje slobodu, podstiče na radoznalost i eksperiment iz kojih se rađaju nove, originalne i velike ideje.


Novo obrazovanje je praksa. Ono se odvija u svakodnevnom svetu i životu svojih učesnika. Ono ima snagu da preobrazi i unapredi svet oko sebe, donosi temeljne vrednosti, načela i praktične smernice po kojima ljudi deluju. Stoga je novo obrazovanje mnogo više od školovanja, ono je način života.

2

2. Izgrađuje autoritet koji počiva na kompetencijama, a ne na pozicijama

Autentičan i istinski autoritet počiva na znanju, sposobnostima i veštinama, a ne na pozicijama ili poreklu. Takav autoritet se ne nameće – on se prirodno uspostavlja. On ne ograničava druge, već ih inspiriše i podstiče.


Novo obrazovanje počiva na poštovanju autoriteta koji su to postali zbog svog znanja i veština; međutim, u novom obrazovanju autoriteti nisu tu da zastraše već da inspirišu.


Na taj način, poštujući svoje nastavnike, učenici se istovremeno inspirišu njihovim dostignućima i tako unapređuju svoje kompetencije, znanja i veštine. U novom obrazovanju, i učenici i nastavnici poseduju sopstveni autoritet koji izgrađuju vrednim radom i trudom. Takav autoritet podrazumeva odgovornost za sebe i svoje postupke, ali i dužnost da inspiriše i podstakne druge da budu bolji.


Novo obrazovanje stvara ljude čiji autoritet počiva na znanju i odgovornosti.

3

3. Stvara škole koje su zajednice, a ne institucije

Škole novog obrazovanja su mnogo više od institucija, one predstavljaju zajednice kreativnih, vrednih, ambicioznih ljudi koji sarađuju i dele vrednosti i ciljeve. U takvom okruženju svaka osoba ima prostor da pronađe sopstvenu individualnost, izgradi autentičnost, oseti se prihvaćenom i sama prihvati druge.


Vrednosti na kojima počiva novo obrazovanje prožimaju zajednicu koju čine svi učesnici nastavnog procesa. Te vrednosti su: učenje, istraživanje, kreativnost, saradnja, podrška, motivacija, altruizam.


Znanja koja se usvajaju istovremeno su važna za ličnost, ali i za zajednicu. Na taj način učenik u svakom trenutku može da vidi kako njegov lični napredak ostavlja odjek u široj sredini kakva je zajednica, pritom shvatajući svoje mesto i ulogu u svetu.


Ovakve obrazovne zajednice nisu ograničene školom kao institucijom, kao ni vremenom koje se provodi u njoj, već traju čitavog života i potvrđuju se na svakom mestu.

4

4. Pomaže učeniku da pronađe svoj poziv i svrhu

Novo obrazovanje donosi znanja i veštine koje učenicima omogućavaju da postanu produktivni članovi društva, sposobni da ostvare svoje profesionalne ambicije i pronađu perspektivne poslove. Međutim, ono donosi i mnogo više od toga: novo obrazovanje pomaže učenicima da pronađu svoj poziv i smisao.

Kroz holistički pristup školovanju, učenik u novom obrazovanju pronalazi ono što zaista želi da radi, u čemu će se osećati srećno i ispunjeno i što će njegov život obogatiti smislom. Tek kada nađemo sopstveni poziv i svrhu, možemo se osećati ispunjeno poslom koji obavljamo i biti zaštićeni od rutine, zamora i nedostatka smisla. Zbog toga, novo obrazovanje pomaže učenicima da pronađu ono što zaista žele da rade. Na taj način društvo dobija mlade ljude ispunjene entuzijazmom zbog onoga čime se bave, a to je siguran put ka napredovanju.

5

5. Neguje tradiciju i inovaciju, razumevanje pravila i slobodu

Novo obrazovanje baštini najbolje tradicije društveno-humanističkog i prirodnog-tehnološkog obrazovanja. Ono učenicima prenosi vredna znanja koja su omogućila značajna dostignuća naše civilizacije, razvijajući u njima poštovanje za ono stvaralačko i kreativno u prošlosti.


Međutim, novo obrazovanje istovremeno podstiče mlade ljude da budu slobodni, kreativni, da upotrebljavaju različite perspektive i razmišljanje koje prevazilazi granice dosežnog. Drugim rečima, pored tradicije, novo obrazovanje podstiče inovaciju. Tradicija nije tu da zastraši i sputa, već da inspiriše i podstakne, a inovacija koju mladi ljudi donose znači stvaralačku i kreativnu nadogradnju tradicije.


Učesnici novog obrazovanja razumeju i prihvataju pravila na kojima ono počiva. Oni znaju da su ona tu da omoguće nesmetano usvajanje znanja i poštovanje individualnosti svakog učenika. Istovremeno, učesnici obrazovanja imaju slobodu da izraze svoje težnje, afinitete i talente, da preispituju zadate vrednosti, kritički i kreativno misle i tako učestvuju u dinamičnom i uvek aktuelnom procesu obrazovanja.

6

6. Preuzima odgovornost za uspeh svojih učenika

Škola novog obrazovanja beskompromisno preuzima odgovornost za uspeh svojih učenika. To znači da svi, od direktora, preko profesora, nastavnika i učitelja pa sve do psihologa, pedagoga i drugih saradnika, predstavljaju tim koji ima samo jedan cilj pred sobom: istinski uspeh svojih učenika.


Kao što dobar i odgovoran vojskovođa vodi računa o svim svojim ljudima, tako i škola budućnosti brine i preuzima odgovornost za ponašanje i uspeh svojih učenika. Njen zadatak ne završava se predavanjem lekcije u učionici, već se sastoji u prenošenju znanja, vrednosti i vaspitanja učenicima. Škola mora da bude sigurna da će znanja i vrednosti koje donosi omogućiti učeniku da se sa uspehom snađe u stvarnom svetu. Otuda ona preuzima odgovornost i sopstvenu vrednost temelji na realnom uspehu svojih učenika.


U novom obrazovanju potrebno je učeniku pružiti sigurnost i podsticaj da napreduje, uči i razvija se. Takvo obrazovanje brine za svakog svog člana i preuzima odgovornost za njegove uspehe. To znači da ono radi sve što može kako bi učeniku pomoglo da uspe u svojim željama i ciljevima i postane kreativan, produktivan i važan član društva.


Novo obrazovanje je tu zbog učenika, stoga ono beskompromisno radi na tome da svaki pojedinac dobije najbolje školovanje. Preuzimanjem odgovornosti za uspeh svojih učenika, ono zapravo garantuje da je to tako.

7

7. Priprema učenike za nastavak školovanja ili tržište rada

Novo obrazovanje je beskompromisno usmereno ka budućnosti učenika. To znači da se njegov osnovni uspeh ogleda pre svega u tome koliko je učenika uspešno pripremilo za budućnost koja ih čeka.


U tom smislu, novo obrazovanje pruža najkvalitetnija i najrelevantnija znanja koja će učeniku omogućiti da se snađe u raznovrsnim situacijama koje profesionalni i akademski život u 21. veku bude donosio. U zavisnosti od nivoa školovanja, novo obrazovanje priprema učenika za nastavak školovanja u najboljim školama ili ga oprema znanjima i veštinama koja će ga učiniti plaćenim i traženim stručnjakom na savremenom tržištu rada. Otuda novo obrazovanje obiluje praksom i savremenošću i prilagođeno je potrebama učenika i vremena u kome žive.


Brz razvoj tehnologije i dinamičan poslovni pejzaž doveli su do sasvim nove situacije kada je u pitanju obrazovanje. Po prvi put, školovanje ne može dovoljno brzo da se prilagodi konstantnim promenama i nije u stanju da pripremi učenike za konkretan posao, jer stari poslovi brzo nestaju, a novi se još brže pojavljuju.


Stoga novo obrazovanje ne može da predvidi kakva će biti budućnost, ali može da učenike osposobi svim znanjima i veštinama koji će im omogućiti da budu konkurentni na budućem tržištu rada ili da nastave sa školovanjem na željenim ustanovama.


Razvijajući kod učenika fleksibilnost, prilagodljivost, kreativnost i proaktivnost, novo obrazovanje osposobljava učenika da primeni različite pristupe, isproba brojna rešenja i iskoristi kreativnost u rešavanju različitih problema. On se stalno usavršava i poseduje resurse za brzo usvajanje znanja, što mu omogućava da uvek bude u toku sa aktuelnim trendovima, tržišnim i akademskim zahtevima.

8

8. Pored znanja, donosi transverzalne veštine

U današnjem svetu, samo znanje nije dovoljno. Sve više poslodavaca od kandidata traži da poseduju i vredne veštine kritičkog razmišljanja, timskog rada, kolaboracije i kreativnosti. Sve ovo spada u takozvane transverzalne ili meke veštine. Bez obzira na to u kojoj oblasti budete radili, vaš uspeh zavisiće i od ovih veština.


Jednostavno: profesionalni i akademski kontekst se promenio. Ekonomija zahteva proizvodnju znanja, inventivne ideje, nove pristupe i timski rad. Stoga, novo obrazovanje mora da osposobi učenike da odgovore na ove zahteve. To znači da pored tvrdih znanja moraju da razvijaju i mekane veštine koje će im omogućiti da kvalitetno rade u velikim timovima, rešavaju probleme, pokazuju inicijativu, neguju kreativan pristup i jasno komuniciraju.


Zbog toga u novom obrazovanju učenici imaju prilike da rade na projektima koji po svemu podsećaju na one na kojima će jednog dana raditi na svom radnom mestu. Praktičan rad, problemski zadaci i timski pristup predstavljaju važan deo takve nastave.


Ono što je posebno značajno kod mekih veština jesto to što su one lako prenosive u različite oblasti. To znači da će učenik koji poseduje razvijene soft skills moći da se sa lakoćom snađe u bilo kojoj profesionalnoj ili akademskoj oblasti današnjice.

9

9. Insistira na smislu i razumevanju, ne repeticiji

Savremena pedagogija razlikuje dva tipa znanja: jedno je puko znanje sadržaja koje se usvaja učenjem napamet, repeticijom i pukim prenosom zapamćenih informacija (znanje da...); drugo je praktično znanje koje učeniku omogućava da samostalno dođe do znanja, da proizvede znanja, da traga za odgovorima, postavlja pitanja i artikulisano iznosi svoja otkrića (znanje kako da...). Za novo doba, drugi vid znanja je daleko značajniji za sam proces sticanja znanja, jer prvi tip znanja treba da prostiče iz drugog, a ne da bude cilj samom sebi.


Stoga, novo znanje od učenika očekuje da uče sa smislom i razumevanjem. Znanje se ne vrednuje kroz učenje napamet i ponavljanje, jer je tako stečeno znanje kratkotrajno i najčešće neupotrebljivo van škole. Umesto toga, u novom obrazovanju stvaraju se prilike u kojima učenik usvaja opšte principe i koncepte koji mu omogućavaju da gradivo usvaja sa dubljim razumevanjem, sagledavajući na koji način ono funkcioniše i kako stupa u interakciju sa kontekstom.


Na taj način, gradivo se savladava temeljnije, ali i brže, a učenik u svakom trenutku razume važnost onoga što uči kao i načine na koje to može upotrebiti u realnom svetu.

10

10. Sadržajno, zanimljivo, inspirativno

Novo obrazovanje je sadržajno jer donosi vredna znanja i bogato obrazovno iskustvo i proširuje prilike za učenje. Tradicionalna i proverena znanja, kao i najnovija naučna i tehnološka dostignućač klasična kultura, ali i savremena popularna kultura – sve je to deo novog obrazovanja, uklopljeno u celinu i prezentovano učenicima sa smislom.


Novo obrazovanje je zanimljivo. Ne postoji dosadno gradivo, već samo dosadan način predavanja. Stoga novo obrazovanje gradivo donosi na način koji je prilagođen savremenim učenicima, koji ih podstiče, intrigira, motiviše i pobuđuje na učenje. Ono prezentuje lekcije na zabavan način, omogućavajući učenicima da znanja usvajaju kroz igru.


Novo obrazovanje je inspirativno jer želi da u učenicima pobudi strast za istraživanjem, učenjem, saznanjem i promenama. Svako od nas pozvan je na velika dela, a avantura znanja jedna je od najvećih životnih avantura. Stoga novo obrazovanje želi da inspiriše učenike, kako bi oni jednog dana inspirisali druge na velika dela.

11

11. Nastavnička profesija koja je istovremeno nauka i umetnost

U najboljim školama na svetu predaju najbolji nastavnici. Zbog toga ustanove u kojima se neguje novo obrazovanje imaju jedan zahtev kada je u pitanju izbor nastavnog kadra – izvrsnost.


Nastavnici ne samo da uče, već i vaspitaju, ali i mnogo više od toga – najbolji od njih predstavljaju inspiraciju svojim učenicima. Oni daju smisao gradivu, pokazuju njegovu vrednost i potencijale u stvarnom životu. Takvi nastavnici ohrabruju učenike da samostalno uče i istražuju, budeći i učvršćujući u njima celoživotnu ljubav prema učenju. Za nastavnike novog obrazovanja, predavanje nije posao, već životni poziv koji se obavlja sa strašću, posvećenošću i beskompromisno.


Uloga koju takvi nastavnici obavljaju izuzetno je složena i odgovorna jer predstavlja istovremeno nauku i umetnost. Oni zasnivaju svoj pristup na najmodernijim i najproverenijim metodičkim trendovima, ali istovremeno su spremni da poput velikih umetnika improvizuju, budu spontani i prilagođavaju se datom trenutku i učeničkim potrebama.


Nastavnik novog obrazovanja neguje pozitivan i proaktivan odnos prema učenju i svetu, ali i više od toga: on živi ono što predaje. Drugim rečima, takav nastavnik nikada ne prestaje da uči, da se razvija i usavršava, pokazujući primerom svojim učenicima na koji način treba pristupati učenju i životu.


Najvažnije osobine koje krase nastavnike novog obrazovanja su: analitičnost, kreativnost, otvorenost, doslednost, pravičnost, stručnost, refleksivnost. Takvi nastavnici su stručnjaci u svojoj oblasti, izvrsni pedagozi, posvećeni tome da u učenicima probude želju za sticanjem novih znanja. Oni imaju razumevanje za svakog učenika pojedinačno, strpljenje i poštovanje, a iznad svega ljubav prema onome što rade. Stoga oni predstavljaju samu osnovu novog obrazovanja.

12

12. Usmereno na budućnost

Novo obrazovanje u potpunosti je u skladu sa svojim vremenom, ali i onim što dolazi. Ekonomske, tehnološke i društvene okolnosti su se značajno promenile u 21. veku. Ambijent u kome odrastaju učenici postao je dinamičan, promenljiv i neizvestan. Novo obrazovanje se prilagođava takvim pretpostavkama. Drugim rečima, ono priprema učenike za život i rad u takvom okruženju pružajući im neophodna znanja, veštine i alate da bi u njemu delovali na kreativan i produktivan način.


Eksplozivan razvoj tehnike onemogućava da se sa sigurnošću predvidi kako će budućnost izgledati ili koja konkretna znanja i veštine će se u njoj tražiti. Međutim, novo obrazovanje može da pripremi učenike za uspeh u takvoj budućnosti. Znanja i veštine koje se kroz njega dobijaju su otvorena i prenosiva. Istovremeno, učenici se osposobljavaju za samostalno usavršavanje, kreativan i kritički odgovor na okolnosti koje ih okružuju.


Zahvaljujući novom obrazovanju, oni će biti sposobni ne samo da se prilagode svakoj promeni koju budućnost donosi, već i da sami kreiraju prilike i okruženje za svoj uspeh.

13

13. Stvara znanja

Iako bi mnogi doba u kome živimo označili kao vreme tehnološkog razvoja, istina je ipak da je ovo pre svega doba znanja i ideja


Individualni, društveni i svaki drugi napredak uslovljen je slobodnim protokom i razmenom znanja. Znanje danas ne predstavlja okamenjen sistem pravila i zalihu informacija, već neuništivu energiju koja slobodno kruži i tako se višestruko uvećava.


Da bi učenici mogli da budu efikasni u sadašnjosti i budućnosti, potrebno je da se osposobe da samostalno pronalaze, upotrebljavaju i nadograđuju postojeće izvore znanja. To znači da moraju biti u stanju da istovremeno misle kreativno i kritički. Stoga se novo obrazovanje ne temelji na prostom prenošenju znanja, već na stvaranju znanja.


Učenici ne samo da usvajaju postojeća znanja već se upoznaju i sa načinima njihovog širenja i nadogradnje na mikro i makro nivou, razmenjuju i unapređuju ideje, a ovako stečeno i stvoreno znanje istovremeno predstavlja sadržaj zajednice i pojedinca. Na taj način individue i grupe zajedno rastu i razvijaju se. Informacije više ne predstavljaju resurs, već sponu između čoveka i zajednice, učenika i njegove budućnosti, mogućnosti pojedinca i prilika u svetu.

13

Nastava u novom obrazovanju stoga se temelji na realnim idejama i autentičnim problemima, različitosti i saradnji, demokratičnosti i slobodnom protoku znanja, konstruktivnom pristupu autoritetima. U učionicama vlada zajedništvo i razmena ideja između svih učesnika nastave kako bi se rešio konkretan problem, stoga je grupni pristup jedna od glavnih karakteristika rada u njima. Takvo okruženje odlikuje se prožimanjem različitih perspektiva, unapređenjem predloženih ideja, pokušajima i pogreškama sve dok se ne dođe do željenog ishoda. Otuda učenici neguju pre svega kulturu znanja, što znači poštovanje tuđeg mišljenja, spremnost da se drugi sasluša i da se zajedničkim radom dođe do znanja.


Nastavnici u takvoj učionici nisu nepogrešivi autoriteti, već osobe koje stvaraju najperspektivnije strukturisano okruženje u kome učenici mogu da slobodno i konstruktivno rešavaju probleme, istražuju i uče. Nastavnik postavlja otvorena pitanja i stalno podstiče učenike da misle i postanu integralni deo nastavnog procesa. Na taj način učenici postaju aktivni učesnici u stvaranju novog znanja: oni su učitelji svojih vršnjaka, mladi stručnjaci i individue odgovorne za svoje učenje i razvoj sopstvenih interesovanja.


Novo obrazovanje stvara učenike koji svet obogaćuju novim znanjima i vrednostima.

14

14. Interdisciplinarno

Međuljudska saradnja danas je imperativ, kao i saradnja između različitih oblasti ljudskog znanja. Interdisciplinarnost, odnosno kreativno prožimanje različitih oblasti i pristupa, danas predstavlja srž napretka i razvoja.


Stoga novo obrazovanje neguje interdisciplinaran pristup u nastavi kroz kontekstualno učenje i projektnu nastavu.


Kontekstualno, multidisciplinarno učenje podrazumeva da učenici usvajaju znanja iz različitih oblasti istovremeno. Drugim rečima, jedna pojava sagledava se iz perspektive različitih predmeta i tako se shvata na dublji i potpuniji način. Svet koji nas okružuje nije tek skup izolovanih pojava, već splet različitih manifestacija kojima možemo pristupiti na različite načine i iz različitih perspektiva. Tako, učenici o Prvom svetskom ratu mogu učiti iz perspektive istorije, književnosti ili geografije, dok o pojedinim prirodnim pojavama mogu razmišljati vodeći se matematikom, fizikom ili biologijom.


Ovakav način učenja višestruko je efektan, jer učenici shvataju na koji način su znanja povezana, uviđaju postojanje više perspektiva i, na taj način, bolje razumeju i duže pamte naučeno. Takođe, ovakav sveobuhvatan pristup im omogućava da bolje primene ono što su naučili.


Kroz projektnu nastavu, učenici imaju pred sobom određene zanimljive probleme za čije rešavanje su im potrebna znanja iz različitih predmeta. Na taj način oni u praksi neguju interdisciplinarni pristup i na najbolji način se pripremaju za život i rad u 21. veku

14

Ovakav način učenja višestruko je efektan, jer učenici shvataju na koji način su znanja povezana, uviđaju postojanje više perspektiva i, na taj način, bolje razumeju i duže pamte naučeno. Takođe, ovakav sveobuhvatan pristup im omogućava da bolje primene ono što su naučili.


Kroz projektnu nastavu učenici imaju pred sobom određene zanimljive probleme koje, da bi rešili, moraju da upotrebe znanja iz različitih predmeta. Na taj način oni u praksi neguju interdisciplinarni pristup i na najbolji način se pripremaju za život i rad u 21. veku

15

15. Donosi celoživotno učenje

Celoživotno učenje podrazumeva kontinuirano učenje tokom čitavog života u različitim vidovima i formama. To je proces koji doprinosi ličnom usavršavanju i profesionalnom napretku i pojedinca čini kompetitivnijim na tržištu rada.


U vremenu brzog tehnološkog razvoja, novih ideja i koncepata, celoživotno učenje više nije samo izbor, već imperativ opstanka. Stoga je jedan od glavnih zadataka novog obrazovanja da u učeniku pobudi želju i razvije ljubav za celoživotnim učenjem.


To se postiže tako što se gradivo predaje na kreativan i zanimljiv način, povezuje sa stvarnim životom, a učeniku ostavlja sloboda da samostalno istražuje, uči kroz pokušaje i pogreške i kreativno i problemski pristupa zadacima. Na taj način, u učeniku se razvija ljubav prema učenju i prirodna želja za stalnim saznavanjem sveta oko sebe.


Celoživotno učenje se takođe razvija osamostaljivanjem učenika i njegovim osposobljavanjem da koristi različite izvore saznanja i neformalnog obrazovanja: biblioteke, internet, tradicionalne i onlajn-kurseve.


Novo doba donelo je ogromnu količinu informacija koju pojedinac sve teže može da savlada. Zato akcenat nije na tome da učenik zapamti svaku informaciju, već da zna gde da nađe ono što mu je potrebno i da odredi šta je relevantno. Stručnjaci budućnosti neće biti ljudi koji sve drže u glavi kao nekada, već ljudi koji znaju gde i kako treba da traže informacije koje su im potrebne i koje koncepte da primene ukoliko žele da reše neki problem.

16

16. Po meri učenika

Novo obrazovanje mora biti usmereno na samog učenika. Živimo u vremenu personalizacije usluga, korisničkih iskustava i tržišta. Kompanije takođe teže da personalizuju radno iskustvo, jer su istraživanja pokazala da se tako postižu najbolji rezultati.


Upravo je zbog toga nužno da novo obrazovanje bude sačinjeno po meri učenika, njegovih afiniteta i potreba. Umesto da, kao ranije, nameće gotove šablone i standardizovani pristup koji od svakog učenika očekuje da se uklopi, novo obrazovanje se prilagođava učeničkim potrebama i talentima i na taj način im pomaže da ostvare najbolje rezultate.


To znači, pre svega, da svaki učenik poseduje svoj personalizovan kurikulum koji predstavlja individualizovan opšti plan i program koji se kreira u saradnji sa nastavnikom/mentorom. Takav program prilagođen je učenikovom stilu učenja. Na primer, ukoliko je dete više vizuelni tip, gradivo će mu biti prezentovano kroz slike, multimediju ili sheme. Takođe, takav program radi i na tome da se drugi talenti deteta, manje razvijeni ili tek primetni, dodatno razviju i osnaže. U okviru personalizovanog programa, učenik ima priliku da prilagođava tempo izvršavanja obaveza i prelaska gradiva.

16

Novo obrazovanje je dijaloški ustrojeno u smislu da osluškuje želje, potrebe i predloge učenika i zajedno sa njima kreira najbolje moguće edukativno iskustvo. Ovakvim pristupom, razvija se i refleksivnost kod samih učenika, koji postaju sposobni da identifikuju svoje prednosti i oblasti koje mogu usavršiti. Na taj način, učenik postaje aktivni sudeonik nastavnog procesa koji ima mogućnosti da utiče na to kako uči, kojim tempom, pa donekle i na to šta uči kroz biranje izbornih kurseva. Učenik, samim tim, postaje i odgovoran za sopstveni uspeh, gradeći pritom i svoj karakter i moralni kompas kroz izvršavanje svojih dužnosti.


Istraživanja su pokazala da kada od pasivnog primaoca znanja, učenik preraste u aktivnog učesnika u nastavnom procesu, tada postiže najbolje rezultate, jer više nije uslovljen eksternim faktorima, onim što mora da nauči, već internom motivacijom, onim što sam postavi kao cilj svog učenja.


Stoga je novo obrazovanje visoko personalizovano i usmereno ka učeniku pripremajući ga tako na najbolji način za život i rad u 21. veku.

17

17. Upotrebljava tehnologiju na kreativan način (edutainment)

Već danas tehnologija čini veliki deo našeg života, a čini se da će biti njegov neizostavan deo u budućnosti. Procenjuje se da će za obavljanje većine poslova biti potrebno najmanje osnovno poznavanje savremene tehnologije.


Po prirodi stvari, učenici su najupućeniji u tehnologiju i sa njom provode najviše vremena, posebno kada je u pitanju zabava. Takva konzumacija tehnologije često može da bude štetna jer odvaja učenike od učenja i konstruktivnog provođenja vremena.

Međutim, upotreba tehnologije nije sama po sebi loša, kao što ne sme ni sama sebi da postane cilj.


Ukoliko se upotrebi u edukativne i kreativne svrhe, tehnologija može imati veliku instrumentalnu vrednost u postizanju značajnih rezultata. Stoga novo obrazovanje koristi savremenu tehnologiju na kreativan i edukativan način kako bi učenicima istovremeno približilo tehnologiju, ali i nastavne sadržaje.

17
 

Od malih nogu učenici stiču prva znanja iz programiranja i dizajna kroz popularne aplikacije, zatim dobijaju osnove iz STEM predmeta putem edukativnog LEGO STEM seta uz koji sami prave solarne turbine, zupčanike, hidroturbine i još mnogo toga.


VR naočare, 3D štampači i skeneri tu su da učenike prenesu u daleke epohe i udaljene svetove i da im na slikovit način im dočaraju ono što uče. Elektronske sveske, tableti i laptopovi tu su da učenicima olakšaju školsku torbu, ali i da im omoguće da stupe u interaktivan odnos sa nastavnim sadržajem.


Činjenica je da je tehnologija nešto što današnja deca obožavaju. Ukoliko se ona upotrebi u svrhu edukacije i približavanja nastavnog sadržaja deci, postižu se najbolji rezultati. Učenje tako postaje zabavno, a upotreba tehnologije korisna. Drugim rečima, dobijamo edutainment – vrhunski oblik obrazovanja u kome je učenje zabavno, a zabava edukativna.


Deca koja se na ovaj način školuju dobijaju višestruke benefite: ona bolje usvajaju gradivo, jer je način njegovog prezentovanja prilagođen njima, savremenom dobu i njihovim interesovanjima; s druge strane, ona stiču digitalne kompetencije i vredna znanja o upotrebi tehnologije koja će im pomoći da se bez problema snađu na tržištu rada 21. veka. Napokon, učenici tako otkrivaju beskrajne kreativne potencijale tehnologije u kontrolisanoj sredini i uče se njenoj odgovornoj upotrebi, te umesto pasivnih korisnika postaju aktivni stvaraoci i tvorci.

18

18. Dostupno u svakom trenutku sa bilo kog mesta

U 21. veku, svi sadržaji postali su daleko pristupačniji nego ikada ranije. Jednostavno, tehnologija vam često samo jednim klikom donosi sve ono za čime ste nekada morali dugo i naporno da tragate. Da bi bilo efikasno i u skladu sa vremenom, novo obrazovanje mora da bude iznad svega – pristupačno.


To podrazumeva 24/7 dostupnost sa bilo kog mesta i uređaja. Ovo se postiže pomoću platformi za onlajn-učenje koje omogućuju personalizovano i najudobnije iskustvo učenja na daljinu. Ovakvim platformama pristupa se putem računara, ali i aplikacija na Android, iOS, iPadOS uređajima. Učenici putem ovakvih sistema imaju mogućnost da predavanja prate uživo, održavaju komunikaciju sa nastavnicima i drugarima u realnom vremenu, rešavaju domaće zadatke, pohađaju kurseve, rade testove i pristupaju bogatom digitalnom sadržaju za učenje 24/7. Osim što ovakvo učenje podrazumeva apsolutnu dostupnost, ono obogaćuje i produbljuje obrazovno iskustvo jer donosi interaktivne lekcije koje predstavljaju savršenu sintezu vizuelnih, auditivnih, tekstualnih i video materijala, zbog čega se gradivo usvaja efikasnije i brže nego tradicionalnim putem.


Učenje na daljinu predstavlja jednu od osnova novog obrazovanja, a situacija sa pandemijom samo je još više pokazala njegovu neophodnost. Na ovaj način platforma za učenje na daljinu, pored pristupačnosti i dostupnosti, integriše i bezbednost, jer omogućava učenicima da predavanja prate od svoje kuće, na sigurnom, ali i da obavljaju konsultacije sa profesorima i razmenjuju nastavne materijale i poruke sa kolegama uz sve ostale funkcionalnosti klasične nastave.

18

Učenje na daljinu predstavlja važnu dopunu, a ponekad i glavni način školovanja u okviru novog obrazovanja iz sledećih razloga:



  • Fleksibilno je.
  • Pruža veliki izbor programa i sadržaja.
  • Pristupačno je.
  • Jeftinije je za polaznike.
  • Pruža personalizovano obrazovno iskustvo.
  • Bezbedno je.
  • Može da bude efektnije od tradicionalnog učenja.
  • Usmereno je i na razvijanje digitalnih kompetencija i drugih transverzalnih veština.
19

19. Okrenuto je stvarnom svetu

Jedan od glavnih ciljeva obrazovanja jeste priprema učenika za život i rad u realnom svetu. Brz i dinamičan razvitak društva i česte promene učinili su ovaj zadatak složenijim, ali istovremeno i neophodnim. Jedan od razloga zbog čega nam je danas i odmah neophodno novo obrazovanje jeste to što je stari, klasični model prestao da prati zahteve koji se pred njega postavljaju. Tradicionalno obrazovanje pravljeno je za potrebe industrijske revolucije, ali svet za koji je ono stvarano izmenio se višestruko. Stoga je potrebno da se i obrazovanje promeni u skladu sa svetom. Drugim rečima, ono mora da priprema učenike za život i rad u svetu budućnosti.


Ovo se postiže tako što obrazovanje ne robuje teorijama, gotovim šablonima i starim rešenjima. Umesto toga, ono je fleksibilno, otvoreno, refleksivno i kreativno. Da bi se to postiglo, lekcije iz učionice moraju stalno da se povezuju sa realnim svetom. Praksa stoga zauzima veliki deo u novom obrazovanju. Učenici rešavaju problemske zadatke, uče u otvorenim i inspirativnim, modernim okruženjima, sarađuju u timovima i slobodno istražuju različite pristupe jednom istom problemu.

19

Takođe, novo obrazovanje je tesno povezano sa privredom, kulturom i društvom. Učenici pohađaju praksu u uspešnim kompanijama, društvenim organizacijama i umetničkim kolektivima i na taj način još tokom školovanja stiču dragoceno iskustvo rada u realnom okruženju. Zbog toga su učenici školovani po modelu novog obrazovanja odmah nakon diplomiranja spremni za rad u najuspešnijim kompanijama i najzahtevnijim okolnostima.


Kada osluškuje probleme i potrebe stvarnog sveta, obrazovanje može da prilagodi svoje postupke i metode kako bi učenike pripremilo za život i rad u takvom svetu. To je najviši cilj svakog obrazovanja i zato je novo obrazovanje uvek usmereno na stvarni svet i realne probleme i izazove, a njegovi učenici su uvek spremni da se sa njima kreativno i uspešno nose.

20

20. Razvija funkcionalna znanja

Rezultati sa PISA i TIMSS testova pokazuju da učenici u našoj zemlji uglavnom poseduju visok nivo repetitivnog znanja, a nizak nivo funkcionalnih znanja. Drugim rečima, učenicima nedostaju veštine koje su od neprocenjive važnosti za povezivanje, razumevanje i rešavanje problema.


Danas je funkcionalno znanje imperativ i novo obrazovanje mora da radi na njegovom razvijanju i usvajanju kod učenika.

Funkcionalna znanja osposobljavaju učenika sa suštinskim veštinama, razumevanjem i praksom koji mu omogućavaju da postane samouveren, efektan i nezavistan u životu i radu.


Funkcionalna znanja i veštine su zapravo alati koji učenicima omogućavaju da:


- primene svoje znanje i razumevanje na različite situacije u svakodnevnom životu;
- postanu vredni članovi timova sa odgovarajućim znanjima, kompetencijama i sposobnostima;
- rešavaju probleme u poznatim, ali i nepoznatim situacijama;
- postanu građani koji pozitivno doprinose društvu u kome žive i rade.

Kao i sam život, novo obrazovanje od učenika neće zahtevati definiciju baze podataka, već primenu adekvatne baze u specifičnoj situaciji. Od učenika se očekuje da identifikuje, analizira, proceni, sintetiše sva stečena znanja i primeni kreativno i inovativno rešenje za dati problem.


Funkcionalna znanja su veoma važna jer odgovaraju zahtevima realnih situacija, a pojedincima donose veštine, znanja i razumevanje koji su im neophodna kako bi napredovali u obrazovanju, poslu i životu.

21

21. Promoviše timski rad
i interakciju

Istraživanja su pokazala da učenici koji rade u timovima razvijaju kritičke veštine, bolje apsorbuju znanja, dele stručnost, imaju bolju motivaciju i poboljšavaju svoj stav prema učenju. I ne samo to:


- timski rad je osnovni način rada u kompanijama 21. veka.


Stoga je jedan od zadataka novog obrazovanja da učenike osposobi za timski rad. To se najbolje postiže kroz projektnu nastavu koja podrazumeva rad u manjim timovima na rešavanju problemskih zadataka koji su tesno povezani sa realnim oblastima.


Takav način rada nadgledan je od strane nastavnika, a učenici imaju zadatak da različita znanja i veštine kreativno primene kako bi dati problem što bolje i efikasnije rešili. Fleksibilan raspored sedenja koji podrazumeva da učenici mogu brzo i lako da menjaju mesta i pozicije u učionici izuzetno je važan za ovakav način izvođenja nastave, a same učionice moraju biti opremljene najsavremenijom tehnologijom i drugim sredstvima i alatima kako bi učenici imali maksimalnu slobodu u rešavanju zadataka.


Kroz timski rad učenici stiču i sposobnost da rade sa različitim ljudima, na raznovrsnim problemima i tako se na najbolji način pripremaju za rad u realnom poslovnom okruženju koje ih očekuje.

22

22. Odvija se u savremenim, opremljenim, bezbednim učionicama, ali i van njih

Novo obrazovanje odvija se u novim prostorijama. One se razlikuju od tradicionalnih učionica.


Nove učionice podsećaju na Google istraživačke centre i kompanijske prostore u kojima timovi vredno rade na pronalaženju novih ideja i rešenja. One su opremljene najnovijom edukativnom tehnologijom, sa fleksibilnim rasporedom sedenja, kucima za istraživanje. U ovakvim prostorijama učenici nisu pasivni primaoci znanja, već aktivni i preduzimljivi istraživači koji pod nadzorom nastavnika slobodno istražuju, rešavaju realne probleme i pronalaze načine da znanje iz učionice upotrebe na konstruktivan način u realnom svetu.


Otuda se i učenje u novom obrazovanju ne ograničava samo na prostor učionice i škole. Ono je otvoreno prema svetu koji ga okružuje i odvija se svuda gde postoji prilika za sticanje znanja i veština. Na taj način učenici ne razdvajaju ono što uče u školi od stvarnog sveta, već jasno vide na koji način svoje znanje mogu da primene u realnim okolnostima, ali i kako realne okolnosti i svakodnevno okruženje mogu da im pomognu u sticanju novih znanja. Otuda se učenici novog obrazovanja školuju na svakom mestu: u školi, na terenima za sport i rekreaciju, na fudbalskim stadionima, u pozorištima i likovnim galerijama, na književnim večerima, ali i kroz praksu u uspešnim kompanijama.

Tako dobijamo učenike koji stalno uče i uvek primenjuju naučeno, sposobne da se snađu u knjizi, ali i realnim situacijama. Drugim rečima, dobijamo lidere kakvi su potrebni 21. veku.

23

23. Pristupa učeniku holistički: obraća mu se na intelektualnom, emotivnom, duševnom i fizičkom nivou (Razvija višestruku inteligenciju učenika)

Da bi napredovao, učenik mora da se tretira kao složeno biće sa svojim željama, težnjama, afinitetima i talentima. Umesto da se trenira samo u jednoj sferi, učenik mora da se razvija na različitim nivoima svoje ličnosti. Otuda novo obrazovanje učeniku pristupa holistički. Ono mu pruža podsticaje, smernice i prilike da razvije intelektualnu, duševnu, emotivnu i fizičku stranu svoje ličnosti. Da bi se ovo postiglo, novo obrazovanje se oslanja na teoriju višestruke inteligencije koja podrazumeva da svaki učenik poseduje više vrsta inteligencije:
- Picture smart (prostorna inteligencija). - Body smart (telesna inteligencija). - Music smart (inteligencija za muziku). - Word smart (jezička inteligencija). - Number smart (logičko-matematička inteligencija). - People smart (interpersonalna inteligencija). - Self smart (inteligencija za samoposmatranje). - Nature smart (inteligencija za prirodu).
23

Nije svaka od ovih inteligencija podjednako razvijena u jednom čoveku; međutim, svaka od njih može da se razvija. Kada znamo koje su dominantne inteligencije kod jednog učenika, kao i na koji način možemo raditi na razvijanju ostalih, onda dobijamo efikasnije rezultate u obrazovanju, a svaki učenik pronalazi lakše svoje mesto i svrhu..

Jedan od glavnih zadataka obrazovanja je da učenicima pronađe njihov poziv i da im pomogne da se osete ispunjeno. A to je jedino moguće kada se učeniku, pored intelektualnog nivoa, pristupa i na emotivnom, duševnom i fizičkom nivou. Tek kada je našao način da ispuni ambicije u svim ovim oblastima i kada se oseti ispunjeno, učenik postaje celovita ličnost koja može da otkrije svoj poziv, svrhu i da deluje u skladu sa tim.

Stoga novo obrazovanje stvara ličnosti koje su kreativne, racionalne, otvorene, slobodne, zdrave i mogu da doprinesu razvoju sveta bilo kojom stranom svoje ličnosti, odnosno sinergijom svih njih.

24

24. Ide u dubinu
pre nego u širinu

Ono što odlikuje 21. vek je slojevitost, kompleksnost i interdisciplinarnost. Kako bi bio delatan i uspešan član društva, učenik mora da pronađe način da se slobodno i samouvereno kreće kroz tu složenost. Zbog toga znanje ne sme da insistira na pukoj repeticiji beskrajnih činjenica ili erudiciji koja je sama sebi cilj. Novo obrazovanje pruža učeniku znanja i veštine koji mu pomažu da shvati na koji način je svet kao celina povezan, odnosno kako se znanja iz jedne oblasti vezuju za znanja iz druge. Na taj način učenik ovladava mehanizmima i alatima zahvaljujući kojima klasifikuje, filtrira, kritički sagledava i kreativno povezuje nove činjenice.

Otuda novo obrazovanje teži dubini, a ne širini. Jednom kada se dubina osvoji, odnosno kada učenik ovlada mehanizmima i principima koji vladaju u određenoj oblasti, on će lako savladati širinu, odnosno sve one činjenice koje su mu potrebne.

Na ovaj način novo obrazovanje pruža najvažniju lekciju učenicima: - ono ih uči kako da uče.

Jednom kada to znaju, lako će usvajati sva nova znanja i biti samostalni, celoživotni učenici. Odnosno, baš ono što život i rad u 21. veku od njih zahteva.
25

25. Izgrađeno je na autentičnosti i relevantnosti

Novo obrazovanje pomaže učenicima da otkriju i izgrade sopstvenu autentičnu ličnost. Oni ne treba da usvoje gotove šablone i ispune bezlične standarde, već da pronađu način kako da budu kreativni, delatni, posebni i uključeni u zajednicu. Stoga novo obrazovanje mora da bude autentično i relevantno.


To znači da znanja koja pruža učenicima moraju da budu primenjiva u njihovom privatnom, ali i profesionalnom životu, da pružaju odgovore na pitanja koja su njima važna i da im obezbede alate pomoću kojih će oni moći da se kreativno i stvaralački izraze.


Relevantnost takvog znanja počiva na činjenici da ono važi i van učionice, u stvarnom svetu u kome se učenik kreće, zabavlja i radi. To su znanja koja idu u korak sa vremenom i pružaju odgovore na buduće probleme.


Zbog toga nastavnici novog obrazovanja moraju stalno da se usavršavaju, da budu u toku sa svojim učenicima i da se razvijaju sa svetom koji ih okružuje. Na taj način ono što predaju svojim učenicima u školi postaje autentično i relevantno, odnosno za učenike primenjivo i vredno.

26

26. Čini od škole platformu za učenje, vaspitanje i samorealizaciju učenika

Škole novog obrazovanja ne prenose znanje samo tokom redovne nastave niti se u njima znanje usvaja samo na časovima. Za razliku od starog koncepta, škole novog obrazovanja predstavljaju višedimenzionalne platforme na kojima pojedinac stiče znanja, usvaja veštine, gradi sopstvene vrednosti, pronalazi podršku, ohrabrenje i podsticaj da samouvereno korača sopstvenim putem. Drugim rečima, škole novog obrazovanja su institucije u kojima učenik ima neograničen pristup svim sredstvima koja mu mogu pomoći u procesu njegove akademske, profesionalne i lične samorealizacije.


U ovakvim školama redovna nastava obogaćena je brojnim vannastavnim aktivnostima, časovi su nadograđeni radionicama iz različitih oblasti koje vode provereni stručnjaci, a učenici imaju prilike da svoje želje i znanja ostvare kroz različite društvene, volonterske i druge akcije.


Ono što posebno doprinosi uspehu učenika jesu brojni obrazovni servisi poput Savetnika za karijeru, Edu savetnika, Savetnika za pomoć u učenju, ali i drugi servisi koji učenicima pomažu da razvijaju svoje talente, stiču znanja iz oblasti koje ih interesuju ili jednostavno traže odgovore na pitanja koja smatraju važnim.


Kada je škola zamišljena kao platforma, onda ona učeniku pristupa holistički, kao kompleksnom ljudskom biću, pružajući mu stručnu podršku na intelektualnom, emotivnom i etičkom planu. Istraživanja su pokazala da učenici u ovakvim školama postižu bolje rezultate, a novo obrazovanje kreirano je upravo sa tim ciljem – da učenicima pomogne da postignu najviše što mogu ili očekuju od sebe.

27

27. Pomaže učenicima da pronađu smisao i svrhu života

Za dostojanstven, ispunjen i kvalitetan život potrebno je osećanje smisla i svrhe. U savremenom svetu, usled sve veće žurbe i pritiska, upravo to je ono što često nedostaje i zbog čega se život ponekad pretvara u rutinu kojoj se ne vidi razlog niti cilj.


Obrazovanje mora da obezbedi učenicima sve što im je neophodno kako bi postali produktivni, kreativni i delatni članovi društva. Međutim, ono ne sme da ih priprema da budu bezlični delovi jednog sistema koji će po svaku cenu juriti da ispune postavljene standarde bez pitanja o njihovom smislu i važnosti.


Stoga novo obrazovanje pomaže učenicima da vide širu sliku. Drugim rečima, da pronađu smisao i svrhu svog života. Različiti ljudi vide smisao u različitim stvarima, ali ono što je svima zajedničko jeste potreba za njim. Stoga se u novom obrazovanju učenici podstiču da postavljaju pitanja o smislu onoga što uče, rade, čime se bave, da tragaju za odgovorima na pitanja koja ih zaokupljaju, napokon da promišljaju o smislu svog življenja i onome što žele da urade u životu.


Na taj način dobijamo samosvesne, radoznale, ispunjene i svestrane ljude koji su uvek u stanju da sagledaju širu sliku, a svoj posao rade sa entuzijazmom i pouzdanim osećanjem svrhovitosti.

28

28. Pre specijalizacije insistira na širokim osnovama

Usko pripremanje učenika od malih nogu za određeno zanimanje stvar je prošlosti. Osim toga, nije ni efikasno, a umesto zaokruženog učenika, donosi pojedinca neprirodno razvijenog samo u jednom smeru, nesposobnog da odgovori na savremene izazove i da se snađe u složenim društvenim okolnostima 21. veka.


Stoga novo obrazovanje veruje da je kod učenika potrebno izgraditi pre svega čvrste i pouzdane osnove na koje će se kasnije prirodno i efikasno nadovezati željena specijalizacija. Takve osnove počivaju na proverenim i temeljnim vrednostima društveno-humanističkog i prirodno-matematičkog obrazovanja. Zahvaljujući njima učenik stiče pouzdana znanja o širini, raznolikosti i složenosti sveta u kome živi, postavlja pitanja i pronalazi odgovore o svom akademskom, profesionalnom i ličnom životu. Sa tako stečenim znanjem, učenik sam ili uz vođstvo nastavnika pronalazi ono što ga interesuje, što mu ide od ruke i odgovara njegovim afinitetima i ambicijama i počinje da stiče specijalističko znanje. Takva specijalizacija veoma je efikasna jer se smisaono uklapa u osnove koje učenik poseduje, stupa sa njima u interdisciplinarne i kontekstualne veze i učenika vodi do novih otkrića i važnih uvida.


Sticanjem osnova pre specijalizacije učenik dobija dragocenu vrednost – slobodu, odnosno mogućnost da sam pronađe ono čime želi da se bavi, mogućnost da promeni karijeru, odnosno mogućnost da iznova izmisli sebe ukoliko za tim ima potrebu.


Ideal učenika novog obrazovanja je savremeni renesansni čovek koji istovremeno vlada usko specijalizovanim znanjem i veštinama, ali i poseduje široku obaveštenost i znanja iz drugih oblasti koja mu često pomažu da ostvari nove uvide i postigne nove proboje na polju za koje se specijalizuje.

29

29. Uči decu da hrabro koračaju za svojim ciljevima i potrebama

U novom obrazovanju, jedini sa kojima se učenici istinski porede su oni sami, odnosno ono kakvi su bili, kakvi jesu i kakvi žele da budu. Njihovi drugovi, nastavnici, roditelji i znamenite ličnosti mogu im služiti kao inspiracija i podsticaj, ali učenici moraju da pronađu svoj put, definišu sopstvene ciljeve i hrabro krenu ka njihovom ostvarenju.


U školama novog obrazovanja, uspeh predstavlja vrednost i važnu ljudsku potrebu, a ne spolja nametnuti i definisani standard. Zbog toga svaki učenik mora da radi na sopstvenoj definiciji uspeha. Za nekoga će to biti preduzetnišvo, za nekoga karijera u tehničkim naukama, a neko će želeti da bude muzičar, slikar ili pisac. Šta god da poželi, škola je tu da svakom učeniku pomogne da shvati svoje želje i potrebe, da mu pruži sve neophodne resurse za njihovo ostvarenje i da ga snažno podrži, motiviše i inspiriše na tom putu.


U školama novog obrazovanja, svaki učenik nalazi pouzdan oslonac i istinski podsticaj za izgradnju uspešnog i ispunjenog života.

30

30. Uči poštovanju discipline kao unutrašnje potrebe, a ne spolja nametnutih pravila

Disciplina je neophodnost. Ne samo za uspešno učenje, već i kreativnost, istraživanje, inovativnost. Napokon, disciplina je neophodna i za slobodu. Međutim, nije reč o disciplini spolja nametnutoj, kao skupu krutih pravila koja onemogućavaju učenike da se izraze i koja kod njih razvijaju strah od kazne. Reč je o disciplini kao unutrašnjoj potrebi,
fokusu
, nepokolebljivom usmerenju.



Otuda u novom obrazovanju učenici poštuju disciplinu jer znaju da zahvaljujući njoj mogu da uspešno uče, stvaraju, istražuju, druže se i zajedno rastu. Od malih nogu, oni uče kako da se posvete rešavanju problema, kako da kreiraju svoj raspored i da ga se drže, na koji način da povećaju produktivnost. Tako usvajaju unutrašnju disciplinu kojoj ostaju verni i kad napuste učionicu. Reč je o disciplini koju su posedovale i poseduju sve velike ličnosti čovečanstva i koja omogućava proboje u nauci, umetnosti, tehnici, sportu i svakoj drugoj oblasti kojom se čovek bavi.


U novom obrazovanju disciplina je vredan alat i svestan izbor, a ne nametnut okvir.

31

31. Vera u korisnost
obrazovanja

Dobro obrazovanje predstavlja jednu od temeljnih vrednosti na kojima počiva svako uspešno društvo. Ono je stoga višestruko korisno kako za pojedinca tako i za čovečanstvo. Kada je u pitanju učenik, obrazovanje nije samo materijalno korisno, već – što je važnije – donosi i duhovnu korist. Zahvaljujući, njemu pojedinac izgrađuje svoj unutrašnji svet koji se sastoji od vrednosti koje on slobodno bira; ono mu omogućava da pronađe svoje mesto u svetu, formuliše svoje želje i potrebe i radi na njihovom ispunjenju. Drugim rečima, novo obrazovanje pruža dostojanstvo svakom čoveku, zahvaljujući čemu on može da kreativno i sa ljubavlju postane produktivan deo društva.

32

32. Uči poštovanju discipline kao unutrašnje potrebe, a ne spolja nametnutih pravila

U starom sistemu, diplome, svedočanstva i ocene doživeli su devalvaciju: kriterijum se izgubio, a čitav proces obrazovanja sveo se na što lakše dobijanje diploma i visokih ocena koje često nemaju nikakve veze sa realnim znanjem onoga ko ih poseduje.


U novom obrazovanju, diplome i ocene moraju da povrate svoje dostojanstvo. One se dodeljuju pravično i visoko su svedočanstvo o odgovarajućem i upotrebljivom znanju onoga ko ih poseduje. Tako stečene diplome i ocene nisu cilj same po sebi, već prirodan ishod složenog, uzbudljivog i stalnog procesa učenja. Njihovim sticanjem učenje se ne završava, već se, naprotiv, nastavlja sa još većim motivom i posvećenošću. U novom svetu nema zadovoljavanja postignutim uspesima, a papir nije garancija znanja. Stoga učenici novog obrazovanja znaju da moraju vredno da rade kako bi dobili dobru ocenu ili stekli diplomu, ali isto tako, svesni su da se njihovo putovanje tu ne završava. Učenici novog obrazovanja cene diplome, ali ne preuveličavaju njihovu vrednost niti ih vide kao glavni cilj svog obrazovanja. Ocena je u novom obrazovanju dvostruka: ona s jedne strane prikazuje stepen napretka učenika u odnosu na polaznu tačku, a s druge, njegov položaj u odnosu na zacrtan cilj.


Otuda učenici novog obrazovanja ne jure za visokim ocenama po svaku cenu – oni znaju da svaka od ocena predstavlja pravičan pokazatelj njihovog trenutno znanja, odnosno tačke na njihovom putu ka cilju koji su sebi zacrtali. Stoga u novom obrazovanju niža ocena ima veću težinu nego visoka u starom, iz prostog razloga što je zaslužena, što je realna i što je privremena.

33

33. Neguje kritičko razmišljanje

Jedan od glavnih ciljeva novog obrazovanja jeste slobodan, sposoban, samouveren pojedinac koji zna da misli. Stoga se u novim školama posvećeno i sa pažnjom neguje kritičko mišljenje. Od učenika se ne traži da bez pogovora i razmišljanja prihvata gotove istine i obrasce, već se on podstiče da preispituje različite poglede na svet i da hrabro traži svoj sopstveni.


Od učenika se očekuje da ima stav koji zna da artikuliše i podeli sa drugima. Takođe, on mora da nauči da sasluša kako bi se kroz dijalog sa nastavnicima i drugovima približio istini.


Otuda se učionice novog obrazovanja često pretvaraju u prava demokratska tela u kojima učenici sa poštovanjem jedni prema drugima tragaju za istinom, preispituju različite poglede na svet i svi zajedno i svako za sebe otkrivaju svoja sopstvena uverenja i vrednosti.

Novo obrazovanje stvara slobodne pojedince sposobne za život i rad u demokratskom društvu.

34

34. Podučava kreativnosti

U svetu u kome se ubrzano radi na razvoju veštačke inteligencije, gde se veliki broj radnih mesta automatizuje, a predviđanja kažu da će ljude na mnogim poslovima zameniti roboti, postoji jedna stvar koju robot ne može da radi dobro kao čovek: da bude kreativan. Stoga svetom budućnosti neće upravljati veštačka inteligencija i roboti, već kreativni ljudi.


Ser Ken Robinson je tvrdio da stara škola ubija kreativnost. Na neki način, to je razumljivo: vreme industrijalizacije tražilo je ljude koji ne moraju da budu kreativni, već su sposobni da odgovore na zahteve posla. Međutim, novo doba prosto zahteva od nas da budemo kreativni. Stoga novo obrazovanje posebnu pažnju posvećuje izgradnji i razvoju kreativnosti kod dece.


Za razliku od starog i prevaziđenog mišljenja, u novom obrazovanju smatramo da se kreativnost može trenirati, podsticati, jednom rečju: naučiti. Kroz različite zadatke, problemske pristupe, projektnu nastavu i specijalizovane vannastavne aktivnosti učenici se stavljaju u situacije u kojima moraju da se oslone na kreativne, nekonvencionalne i nove pristupe. Iskustvo je pokazalo da kada učenika oslobodite stega, otvorite mu nove perspektive i date mi sigurnost, svako je sposoban za kreativan pristup i rešenja.


Novo obrazovanje donosi učenicima kreativnost za novo doba koja će osigurati njihovo mesto u budućnosti i zahvaljujući kojoj ćemo kao društvo moći da napredujemo.

35

35. Uključuje porodicu

U novom obrazovanju neguje se ravnopravno i čvrsto partnerstvo sa roditeljima. Škole poseduju integritet, stručnost i autoritet na osnovu kojih donose najbolje odluke za obrazovanje dece, ali takođe sa pažnjom osluškuju glas roditelja, njihovo mišljenje i predloge.


Zahvaljujući saradnji između škole i roditelja, svako od njih može da radi svoj deo posla. Škola se stara o obrazovanju, ona vodi računa da dete sve obaveze u vezi sa učenjem obavi dok je u njoj kako bi, kada ode kući, roditelji mogli da mu se posvete i bave onim što je njihov domen vaspitanja.


Takođe, u školama novog obrazovanja postoje brojne aktivnosti, događaji i manifestacije koje omogućavaju roditeljima i deci da zajedno učestvuju u druženju i učenju i tako provode kvalitetno vreme.


Zahvaljujući otvorenom partnerstvu koje počiva na poverenju, shvatanju i poštovanju međusobnog integriteta, i škola i roditelji imaju prilike da se bez smetnji i u potpunosti posvete vaspitanju deteta, svako u svom domenu.

36

36. Uči vrednostima,
radnoj etici, odgovornosti

Osim znanja, cilj novog obrazovanja je da kod učenika razvije vrednosti, usadi radnu etiku i osećanje odgovornosti. Zahvaljujući ovim vrlinama učenik će biti u stanju da izraste u vrednog člana društva koji u svakom trenutku i na svakom mestu poseduje osećanje dužnosti, sposobnost da je ispuni i realistične ideale koje teži da uz posvećen rad ostvari.


Ove vrednosti najbolje se usvajaju kada učenik stekne osećanje za celinu. On mora da sagleda svoje mesto, svoj trud i rad kao deo koji se uklapa u opštu sliku i koji je sa njom komplementaran. To znači da učenici u novom obrazovanju stiču svest da svako treba da radi svoj posao. Drugim rečima, pojedinac treba da pruži svoj maksimum u onome za šta je kompetentan, a da istovremeno poštuje znanje i mišljenje stručnjaka koji su kompetentni za druge oblasti.


Novo obrazovanje usađuje učenicima svest da je uspeh dužnost, obaveza i odgovornost zbog čega se oni hrabro i samouvereno hvataju ukoštac sa izazovima. Zahvaljujući ovakvom pristupu, učenici u novom obrazovanje ne teže brzim i varljivim rezultatima, nego temeljnim uspesima koji su na korist čitavog društva.

37

37. Uspeh je duhovna vrednost i nasušna ljudska potreba

Novo obrazovanje ne definiše uspeh, ne generalizuje ga i ne smatra da je on isti za sve. Različiti ljudi vide uspeh u različitim stvarima. Ono što ipak važi za sve jeste da je uspeh vrednost i potreba svakog čoveka. Reč je o svojevrsnoj samorealizaciji koju svaki čovek treba da definiše za sebe.


Jedno je ipak sigurno: do uspeha se dolazi učenjem i radom. Zbog toga novo obrazovanje razvija kod učenika radne navike, uči ih da ne postoji brz i lak put do uspeha, kao i da se ne zadovoljavaju postignutim, već da teže napretku i poboljšanju. Napokon, u novom obrazovanju verujemo da uspeh nije nešto što se juri, već nešto što dolazi prirodno nakon posvećenog, uzbudljivog i vrednog učenja i rada.


U novom obrazovanju svaki učenik dobija znanja, sredstva i podsticaj za uspeh, a na njemu ostaje da odredi šta uspeh predstavlja za njega lično.

38

38. Izgrađuje samopouzdanje i karakter

Škole novog obrazovanja moraju da razviju samopouzdanje kod dece i da osnaže njihov karakter. Kako bi bila zadovoljna i uspešna, deca treba da veruju u sebe i svoje sposobnosti da reše različite probleme, da se nose sa izazovima. To znači da je potrebno da imaju i jak karakter koji je spreman na posvećen rad, koji ne odustaje pri poteškoćama, koji je u stanju da istrpi pritisak i da iz iskušenja izađe kao pobednik.


Otuda novo obrazovanje snažno podržava i usmeravano podstiče decu da veruju u sebe, da budu istrajna, da je neuspeh samo jedna stepenica do uspeha, da mogu mnogo samo ako to odluče i da je najvažnije da u svemu što rade daju sve od sebe.


Učenici novog obrazovanja stoga koračaju svetom kao samouvereni i sposobni ljudi, naučeni na posvećen rad i trud, spremni da pomognu svakome kome je pomoć potrebna.

39

39. Uči finansijskoj pismenosti, podstiče i razvija preduzetništvo

Upravljanje i odgovorno raspolaganje sopstvenim finansijama jedan je od uslova sređenog i uspešnog života. Zbog toga u novom obrazovanju deca od malih nogu uče šta znači finansijska odgovornost; kako da raspolažu sopstvenim budžetom, tehnikama trošenja i zarađivanja novca. Bez obzira na to koji njihov poziv bude u životu, finansijska pismenost je nešto što svaki pojedinac mora da poseduje.


Novo obrazovanje je posebno otvoreno za decu koja samostalno iskazuju preduzetnički duh. Kao što je usmereno na rano otkrivanje potencijala u svim oblastima, tako je i kada je reč o preduzetništvu. Ono što je posebnost u pristupu je to da novo obrazovanje pruža podršku takvoj deci, ima sluha za njihove ideje i projekte i pomaže im da osete realni duh preduzetništva bez opterećivanja nepotrebnom papirologijom ili teoretskim pristupom poslovanju.


Za razvoj preduzetnika neophodno je imati sluha za njegove ideje i energiju, podržati ga i pomoći mu da se ostvari, a ne gušiti ga gotovim šablonima i prevaziđenim pristupima. Zahvaljujući novom obrazovanju, oni učenici koji za to imaju smisla i želje izrastaju u kreativne, sposobne i samouverene preduzetnike.

40

40. Čini od učenika aktivnog sudeonika nastavnog procesa

Stari obrazovni sistem počiva na sedamnaestovekovnim teorijskim postulatima frontalne nastave, odnosno standardizovanog načina predavanja i testiranja bez obzira na učeničke talente, afinitete, ciljeve i interesovanja.

Takva nastava čini od učenika pasivnog primaoca znanja koji sluša iste lekcije koje su slušale i generacije pre njega. Ono što takav pristup čini neodgovarajućim jeste činjenica da se svet višestruko promenio.

Novo obrazovanje tretira učenika kao aktivnog sudeonika u svom obrazovanju, nekoga čije se želje, ciljevi i talenti poštuju. Ono je stoga višefrontalno, usmereno na svakog učenika posebno. Na taj način svi učenici imaju istu polaznu tačku, a u odnosu na svoje kompetencije, ciljeve i ambicije podstiču se da dosegnu sopstveni maksimum. U tako koncipiranoj nastavi, učenik je kreator sopstvenog obrazovnog iskustva, a nastavnik je tu da mu pomogne, da ga usmeri, omogući mu pristup resursima i ohrabri ga u ostvarivanju svojih ciljeva.

41

41. Vraća u škole ljubav
prema obrazovanju

Učenje, istraživanje i druženje predstavljaju neke od najlepših i najvrednijih stvari u životu. Još od malih nogu deca teže da uče, istražuju i druže se. Škola treba da bude mesto koje im omogućava da na najbolji način ispune takve svoje težnje. U starom sistemu to se zaboravilo, a iz učionica je nestala radost.


Novo obrazovanje ima misiju da u škole vrati ljubav prema obrazovanju i radost saznavanja sveta. Primenom svih prethodnih principa deca se ohrabruju da slobodno, radoznalo, sa strašću i ljubavlju uče nove stvari, ovladavaju novim veštinama i upoznaju svet, sebe i jedni druge. Škole novog obrazovanja su ustanove u kojima je učenje stil života, a ne trenutno nametnuta obaveza. Stoga učenici takvih škola nastavljaju da uče i van učionica, čitavog života otkrivajući sa strašću nove stvari.


Život je kompleksan, čudesan, bogat i prepun značenja; novo obrazovanje pomaže učenicima da ga sa ljubavlju otkrivaju, cene i čuvaju. Zbog toga je ovo obrazovanje u kome se uči sa osmehom.

LINK edu Alliance – obrazovanje za novo doba


Zahvaljujući ovakvom obrazovanju, učenici nemaju problem da naprave prelaz iz škole u realni, profesionalni život, već to čine prirodno i lako, pripremljeni od samog početka školovanja na taj važan korak.



Ovaj manifest nastao je tako što smo na jednom mestu želeli da izdvojimo uverenja, vizije, opredeljenja na kojima počiva obrazovanje u svim institucijama LINK edu Alliance.



U zavisnosti od tipa ustanove, odnosno nivoa obrazovanja kome ona pripada, prilagođavaju se i postavke ovog manifesta. Međutim, njegova suština primenjuje se sa uspehom u svakoj od institucija, jer sve one u praksi sprovode napredni program novog obrazovanja koji učenike priprema da budu ostvareni, uspešni i srećni članovi društva 21. veka.



Zahvaljujući ovakvim modernim opredeljenjima, učenici, studenti i polaznici LINK edu Alliance ustanova postižu velike rezultate i izrastaju u pouzdane stručnjake, aktivne i altruistične članove društva i sa uspehom žive i rade u složenom i izazovnom 21. veku.